MOЛИТВАМА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ НЕКА ВАС ГОСПОД ЧУВА ОД САВАКОГА ЗЛА У СВЕ ДАНЕ ЖИВОТА ВАШЕГ

субота, 13. март 2010.



НОВО ЧУДО СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА

Цитат:
ЧУДО У МАЧВАНСКОМ СЕЛУ НОЋАЈ: ИКОНА МИРОТОЧИ БЕЗ ПРЕСТАНКА Свети Василије благосиља са иконе Више од 800 људи дошло да се поклони свецу који је познат по чудима. Сви уверени да је то добар знак за цео српски народ Мештани Ноћаја, села у Мачви доживели су чудо! Икона Светог Василија Острошког у кући ђакона Александра Љубанића, који службује у цркви у Салашу Ноћајском, почела је 12. маја да мироточи. Икона је испуштала мирисно уље десет дана, из руке светитеља, а током молитви кандило се клатило лево-десно! Отац Александар, који службује у цркви у Салашу Ноћајском, у суседном селу, каже да је икону купио пре шест или седам месеци у епархијској продавници у Сремској Митровици. - У почетку се ништа необично није дешавало. Дан пред празник Светог Василија Острошког, 11. маја, кренуо сам да долијем изјутра уља у кандило, које иначе гори нон-стоп испод икона. У том тренутку видео сам да је икона Светог Василија влажна, али сам помислио да је то од кандила. Међутим, одједном се осетио снажан пријатан мирис који се проширио на целу кућу. Моја супруга је додирнула ту кап на икони и схватила је да је у питању уљана маса и да мирис потиче из ње. Одмах сам позвао сеоског пароха оца Иву - прича ђакон Александар. - Оног тренутка када је свештеник цркве из Ноћаја отац Ива Радовић одржао молитву, та прва кап је склизнула доле. Уље неописивог мириса ишло је цео дан. Увече, негде после поноћи, капи су кренуле и из крста са митре светитеља, да би ујутру, на сам дан његовог празника, икона била сва у уљу. Капала је на седам места - прича отац Александар. Мироточење је престало 22. маја, тачно десет дана пошто је и почело, а трагови су још видљиви на икони. Међутим, мироточење иконе се поновило 12. јула и још увек траје. - Тај мирис је неизрециво леп. Што има више уља мирише мање и обрнуто. Руши све законе физике. До сада је ту икону обишло око 800 људи - наглашава ђакон. - Људи су долазили да се поклоне појављивању светог Василија и његовој великој милости. Долазе и данас. Било је људи из Сремске Митровице, Ваљева, Земуна, Новог Сада... Палили су свеће, плакали, падали на колена и молили се за спас својих душа, за оздрављење... - прича он. Љубанић каже да је икона Светог Василија папирната и да је залепљена на медијапан. Икону је, одмах пошто је купљена, осветио прота Милован Иванковић, парох цркве у Салашу Ноћајском. - Прво смо помислили да је икона можда на боровини, јер се дешава да боровина некада пушта смолу, која може да пробија. Али, ово је уље, значи није смола, и капало је кап по кап - прича ђакон. Обавештене црквене власти О чуду у Мачви обавештене су највише црквене власти, а даљи потези се очекују од њих. - Прате се дешавања, обављају се молитве над њом и видећемо. Будући да је она већ скоро престала да мироточи, претпоставка је да би следеће године уочи празника Светог Василија поново могла да крене. Могуће је да се понови и раније, а могуће је да се не понови више никада. То нико не може знати, то је воља Божја - објашњава Љубанић. - Врло је мало икона у историји цркве које су мироточиле. Посљедњи случај који је забележен је икона Светог апостола и еванђелисте Луке и она се, мислим, налази тренутно у манастиру Лепавина у Хрватској. У сваком случају, ово је благодат и за ово место, и за Мачву, и за сав наш род српски. Јер миро је прво кренуло из руке којом свети Василије благосиља. Благослов и благодет божја може бити само на добро - верује ђакон. Милован Иванковић, свештеник, каже да се зна да се чуда излечења у манастиру Светог Василија Острошког дешавају. Мештани села у коме је икона Светог Василија Острошког почела да мироточи причају да су неки људи оздравили када су се поклонили овом свецу. Ђакон Љубанић каже да не може ништа да каже о томе јер није тако нешто видео, али додаје да је сасвим сигурно једно: - Оно што сам на лицима људи могао да видим свих ових дана је нека мекоћа, као да су им се вратиле давно изгубљене вредности - љубав, праштање, мир, слога... А то је у данашње време много више значајно.


Мироточиви благослов


04.07.2009.
“Васкрсењем Својим Господ је дигао плочу са гроба нашег, са гробнице ове земаљске, и ми смо први пут угледали отворен за нас пут који са земље води у Живот Вечни.

А сведоци тога догађаја су безбројни. И ви сте сведоци тога данас. Први сведоци биле су Свете жене Мироносице, а за њима …милиони и милиони хришћана до данашњега дана. Шта су они, ко су они? Само сведоци Васкрсења Христовог … Јер, чиме се хришћанин одликује од свих других људи, од свих других вера, од свих других земаљских бића? Ми смо хришћани тиме што верујемо у Христово Васкрсење, у своју бесмртност и Живот Вечни“ – речи су аве Јустина Поповића.
Да ли је Свемилостиви Господ на то хтео да нас подсети у другу недељу по Васкрсу – недељу Светих жена Мироносица, када се 11. маја, ове године у селу Ноћају у Мачви, у дому породице ђакона Александра Љубанића пројавило чудо Божје?
Тога дана, након Свете Литургије, ђакон је кренуо до долије уље у једно од кандила које се налази на импровизованом олтару и које пред светим иконама гори непрестано. Поглед му се задржао на икони Светог Василија Острошког, јер је рука светитеља којом благосиља народ била влажна. Довољно је било да се додирну капи које су се на икони пројавиле и да се просторија испуни божанским мирисом. Икона Светог Василија уочи дана празновања овог Светитеља је почела да мироточи. На сам дан празновања икона је мироточила са свих страна: из руке светитеља, из Јеванђеља, ореола, са крста, рамена… сливало се обилно свето миро, да би се наредних дана смањивало и престало да мироточи након десетак дана.
Трагови мироточења се јасно виде и сада у порама дрвеног рама у који је икона урамљена, а и сама икона је натопљена услед мироточења. Да чудо буде веће, икона је папирна, каширана и урађена на медијапан плочи. Купљена је пре пет – шест месеци у епархијској продавници у Сремској Митровици. По престанку мироточења иконе Светог Василија, почеле су да мироточе иконе Пресвете Богородице – Млекопитатељнице и икона Мајке Божје – Достојне јест.
Милошћу Божјој, у време доласка нашег да забележимо пројављено чудо у домаћој цркви породице Љубанић и даље је мироточила икона Мајке Божје – Млекопитатељница, па смо се и сами у то могли уверити. Дом породице Љубанић је постао место ходочашћа, окупљања и молитве.
Свакодневно са свих страна у овај дом пристиже народ да се и сами увере у пројављено чудо и да пред иконама светитеља узнесу своје молитве. Све више је и оних који долазе да од Господа, преко Богородице и Светитеља затраже исцељење за себе и своје најмилије. Сама породица Љубанић је уздржана и опрезна у својим изјавама на ту тему, јер и сами су већ довољно збуњени и затечени свим овим дешавањима. Једно је сигурно врата су свима отворена. У православној традицији мироточење икона или моштију светитеља се, иначе, тумачило као знак благослова или опомене.
Искрено се надамо да ће свима онима који су се и сами уверили у мироточење икона у овом Мачванском селу оснажити вера и подстаћи их на ревност у хришћанском живљењу, а да ће све оне који се још увек нису духовно пробудили подстаћи на размишљање и привести вери у Бога. Зашто су иконе почеле мироточити баш у Мачви, зна само Господ. На жалост, за људе у овОм крају круже приче да нису много побожни и да су нарочито били уздржани у слављењу управо Светог Василија, сматрајући да се тај празник од скора слави, да то раније није било црвено слово, као и да то није “наш светитељ“.
Након одвајања Црне Горе од Србије, је долазило чак и до сукоба међу мештанима, јер су оне који су одлазили у храм да прославе овог “црногорског светитеља“ називали издајницима и другим погрдним именима. На све то Свети Василије, који већ вековима чини чуда, не гледајући ко је ко, ни које је вере – својом мироточивом руком благосиља наш неверујући народ.
Још једном се потврђују речи из Јеванђеља:
“Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5,41)
Да ли је следећи ове јеванђелске речи, из руке Светог Василија, којом са иконе благосиља народ, потекло миро – да помогне, утеши и исцели управо оне који су га се одрекли? Остаје и друга дилема за све нас који смо у дом Љубанића ушли:
– Зашто су од бројних икона Мајке Божје које се налазе у овом дому, на зиду и олтару, почеле дамироточе само чудотворна икона Мајке Божје – Достојно јест и Млекопитатељница? -Шта нам се то поручује или због чега смо то опоменути?
Читајући акатисте посвећене Пресветој Владичици нашој Богородици у част икона које су промироточиле у дому ове благочестиве породице, стоје следеће напомене:
Мајка Божја, чији је лик изображен на икони Достојно јест или Милосрдна се “призива за умилостивљење Бога према нашим сагрешењима“ а мајка Божја изображена на икони Млекопитатељнице – “призива се у помоћ породиљама и дојиљама“.Да ли се ту крију одговори? Да ли је то порука српском народу који је због смањеног наталитета у изумирању? Да ли је то апел свима нама да престанемо са страшним и смртним грехом блудочинства, прељубе и чедоморства (убијања деце у утроби својој)?
Чини нам се да је то јасан позив на покајање и причешће.Господ нас поново опомиње да смо одступили од вере и науке Христове и да смо огрезли у бројним гресима среброљубља, себичности, властољубља, злобе и немилости према ближњима, у преједању и опијању, у блуду и неморалу и уместо да служимо Богу, своме Створитељу и подаритељу свих добара, ми смо се окренули сатани и постали слуге зла и безакоња.
“Јер свети Апостол вели: “Ми хришћани, ми смо Христов мирис Богу“: Тим небеским мирисом потискујемо сваки грех, гнев и страст. Тако душе наше миришу или смрде. То осећају свети Анђели који су око нас и виде то. Зато сваки грех што је у мојој и твојој души смрди… Зато је Господ и дао нама Свете Тајне Покајања и Причешћа да нас омиомире, да омиришу наше душе. Благо оној души која кроз живот иде са вером у Васкрслог Господа Исуса Христа, са светом љубављу, молитвом, постом и свим осталим светим хришћанским врлинама“ – поручује ава Јустин Ћелијски.
Има ли гласнијег позива од овог?! Јер, све чешће се у хришћанском свету говори о видљивим знацима последњих времена, на која указују библијска пророчанства, сагласна са планом и програмом центара моћи у свеопштој глобализацији човечанства.. Али, има ли ко да то чује и има ли ко да то види?!
Господ шаље на овај начин апел свима онима који искру вере у Бога имају, да под хитно исповеде сва своја сагрешења искусном духовном пастиру и из дубине душе завапе за опроштај, јер је данас врло мали број нас спреман да завири у своје срце, и сузама покајања очисти греховну прљавштину која се ту наталожила, не би ли наше чисто срце постало станиште Духа Светога и свих оних дарова које Он собом носи.
Нека би дао Бог да и ми “умремо греху“ и васкрснемо у новог преображеног човека, који ће остатак свог земног живота провести богоугодно и у славу Бога, Пресвете Богородице и свих Светих. Амин Боже дај, а Господу нека је слава и хвала за све!
Славица Чембић















MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

MIROTOČIVA IKONA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG

Sa strahopoštovanjem su vernici celivali ikonu Svetog Vasilija Ostroškog niz koju su se obilno slivale kapljice svetog mira ispunjavajući miomirisom celu crkvu kao i prostor oko crkve.
Vraćajući se iz Crkve sa bdenja oglasilo se telefonsko zvono: javili su nam da nam je jedan darodavac poklonio besplatno putovanje na Frušku Goru,. koji ne želi da se njegovo ime zna i poučavajući nas Jevanđeljskim primerom «da ne zna levica šta čini desnica».
Grupa poklonika je autobusom krenula 14.09.2008. godine u nedelju rano ujutru u 02.00 časa iz Banja Luke da bismo stigli na vreme na Bogosluženje u manastir Rakovac na Fruškoj Gori.
Crkva Svetih bezsrebrenika i čudotvoraca Kozme i Damjana se napunila vernicima koji su se tiskali da se poklone mirotočivoj ikoni Svetog Vasilija Ostroškog. postavljenoj na sredini crkve na nalonju ispred Carskih Dveri. Sa strahopoštovanjem su vernici celivali ikonu svetitelja niz koju su se slivale kapljice svetog mira.
Iguman manastira otac Varnava (Radusinović) je služio svetu Liturgiju a prisluživao je đakon Aleksandar (Ljubanić). Za vreme Svete Litugije mirotočenje se pojačalo, ikona se orosila, niz ikonu su potekle jače struje mira, a crkvu je ispunio divan nezemni miris. Po rečima vernika za vreme pojanja Heruvimske pesme osećali su se lako i radosno kao na krilima, posetila ih je blagodat Božija.
Posle Svete Liturgije ispred ikone svetitelja pročitan je akatist svetom Vasiliju Ostroškom. Svi vernici su pomazani svetim mirom, deljena je nafora i svi su dobili na blagoslov malu ikonicu Svetitelja koju bi priložili mirotočivoj ikoni, još jednom su se svi poklonili ovoj ikoni koja se sada prosto kupala u miru. Ikona je obložena komadićima vatice natopljene mirom. Rekli su nam da su ikonu dovezli samo na jedan dan iz malog sela Noćaje iz Mačve ovde na poklonjenje vernicima. Ova ikona je dugo stajala u prodavnici jer niko nije hteo da je kupi, a onda kada je đakon Aleksandar kupio počela je da mirotoči uoči praznika Svetog Vasilija Ostroškog.
U ovom manastiru se nalazi i čudotvorna ikona Majke Božije Rakovačke. Posle svete Liturgije bilo je posluženje u manastirskoj trpezariji, a onda obilazak još tri fruškogorska manastira. U manastiru Jazak posvećenom Silasku Svetog Duha na apostole poklonili smo se moštima cara Uroša i svetiteljke Anastasije. U manastiru Mala Remeta posvećenom Pokrovu Presvete Bogorodice nalaze se mošti svetog Đorđa kao i čudotvorna ikona Majke Božije Remetske koja posebno pomaže bezdetnim roditeljima da steknu potomstvo.
Manastir Ravanica-Vrdnik.čuva delić moštiju svetog Cara Lazara od čijeg kivota vernici nisu mogli da se odvoje, s ljubavlju mu se obraćajući molitveno s rečima da ih blagoslovi i daruje im hrabrost i jaku veru, da sačuva verni narod na Kosovu i Metohiji, da pozdravi svu svoju srpsku vojsku na nebu… «Ti znaš, sveti Care Lazare da te mi volimo, zaštiti nas i sačuvaj u sve dane našega života...»Dirljivo je bilo slušati pored kivota ove tople molitvene uzdahe ljudi koji nježno, kao sa živim razgovaraju sa svetiteljem. U manastiru se nalazi i kivot sa moštima svetiteljke Anastasije, kao i ikona Majke Božije na kamenoj ploči iz 13. vijeka.
U Banja Luku smo se vratili uveče oko 22.00 časa, zadovoljni i ispunjeni radošću Hristovom i blagodarnošću Bogu što smo se udostojili poklonjenju mirotočivoj ikoni Svetog Vasilija Ostroškog na ukrepljenje vjere, kao i mnogim svetinjama naše Svete Fruške Gore.
Nataša Ubović
МИРОТОЧИВА ИКОНА У НОЋАЈУ
Свети Василије сишао у Мачву
Годину и по дана једна необична света слика у овом селу збуњује народ и свештенство, понајвише стручну јавност. Откада је 11. маја прошле године почела да из себе испушта необично уље прелепог мириса, видело ју је на хиљаде верника. Међу њима су и они којима је, кажу, помогла да се реше и многобројних здравствених тегоба


Пред необичном иконом светог Василија Острошког Чудотворца у мачванском селу Ноћају, надомак Сремске Митровице, још ниједан слепи верник није прогледао, ниједан хроми није проходао, али је, ипак, много разлога да је сматрају и светом и чудотворном. Још од 11. маја прошле године, тачније од дана уочи светитељеве славе, света слика скромне уметничке вредности збуњује и народ и свештенство, и новинаре и стручњаке, а понајвише можда њеног власника, ђакона Александра Љубанића. Не толико што се божја милост на такав начин указала, већ првенствено зато што се то догодило под кровом његовог дома.
У међувремену, икона је била изложена и у манастирима на Фрушкој гори, Раковцу и Петковици, у многим црквама и храмовима у близини Шапца, видело ју је на хиљаде људи, верујућих и оних других, али нико до сада није дао неко разумљиво објашњење. Сем, наравно, да је реч о чуду божјем!
Нико је није хтео
Трагом ове необичне приче упутила се недавно и екипа „Илустроване”. У центру Ноћаја, крај парохијске цркве, дочекао нас је домаћин и још на путу до своје куће, онако узгред, замолио нас да не пишемо о чудима и чудесима, о сензацијама и мистеријама, већ једноставно, о необичној милости божјој. „Икона је за мене и пресвета и чудотворна”, каже, „али не значи да то мора бити и за друге. Све док се и сами у то не увере.”


У дому Љубанића, кроз који је последњих месеци прошло на стотине људи из свих крајева земље, ништа не указује да је реч о некаквом светом месту. Кућа је, додуше, и велика и лепа, али ни по чему посебна. Да у њој живи свештено лице са својом породицом наслућује се само по малом олтару у углу дневне собе, где је ђакон поставио молитвеник, иконе, кандила и свећњаке.
- Свака од ових икона има своју причу - каже нам Александар. - Или сам је добио од неког духовника, купио у неком од већих манастира или, једноставно, има везе са моштима неког од светитеља. Једино се ова са ликом светог Василија Острошког не може похвалити неком „славном” историјом. Купио сам је у малој црквеној продавници у Сремској Митровици и тиме силно обрадовао продавца. Наиме, причао ми је касније да је имао доста оваквих икона, да их је одавно све распродао, али да му ова никако није ишла. Готово две године је премештао с једног краја на други, истицао је на видним местима у радњи, стављао је и у излог, али залуд. Једноставно, пре мене је нико није хтео.
Љубанић је икону унео у кућу, пронашао јој место на зиду и временом готово на њу заборавио. Све до споменутог дана.
- Тог јутра сам кренуо да долијем уља у кандила и приметио да је икона влажна - каже ђакон. - Најпре сам помислио да ју је супруга нечим брисала, па да се није добро осушила. Никакво чудо ми није падало на памет. Међутим, кап која се првобитно појавила на десној руци светитеља, оном којом благосиља, почела је да се увећава. Да је реч о нечем несвакидашњем схватио сам тек када сам позвао сеоског свештеника Ивана Радовића, односно када смо заједно почели да читамо молитву. Током ње кап је толико нарасла да је склизнула до ивице рама, а на њеном месту су се појавиле друге, све веће и веће.

Сумњали и свештеници
Сутрадан, на дан светог Василија, у кући Љубанића се сабрало чак деветоро свештеника. Читан је први акатист када је упаљено кандило изнад иконе почело да се помера и прави знак крста.
- Њихало се лево-десно, напред-назад, иако ту нема никаквих електричних уређаја или магнета, иако су сва врата и прозори били затворени - сећа се Александар. - У међувремену, са иконе је почело да се слива на три места, а цео догађај је један свештеник забележио и камером.
Чуда често призивамо, њима се надамо и за њих се молимо, али када се појаве, као да у њих не верујемо. Тако је било и у овом случају. Нису сумњали само скептици, већ и само свештенство, понајвише можда њен власник.


- Нисам сумњао да је реч о чуду, јер другог објашњења нисам ни имао - признаје млади ђакон. - Ипак, био сам веома опрезан, јер се са оваквим стварима не игра. Најпре смо посумњали да је подлога иконе од неке боровине, да је можда она испустила смолу. Али, није. Стручњаци су установили да је реч о обичном папиру залепљеном на подлогу од медијапана, који не испушта ни влагу, нити може да кондензује. Иначе, икону је израдио мајстор Драган, а радио ју је на обичном папиру који је касније прелакирао. Уметничку вредност нема, али после свега то је најмање важно.
Окупљени свештеници су се споразумели да се о овоме ћути док свака сумња не буде отклоњена. Али ко ће од народа шта сакрити. Исте вечери људи из села су почели да се окупљају пред ђаконовом кућом, тражећи да се и сами у чудо увере. И тако је то трајало десетак дана.
- Све време док је икона мироточила, ми смо на ивицу рама стављали вату на коју се сливало уље и то смо делили народу - вели наш домаћин. - Међутим, 22. маја она је осванула потпуно сува. У међувремену, пронео се и глас о некаквим исцељењима оних који су се миропомазали том ватом, што нас је и обрадовало и збунило. Иако се на њој више ништа није примећивало, решили смо да је изложимо у сеоској цркви. Било је то на дан светих апостола Петра и Павла, 12. јула 2008. године, и тада нас је задесило ново чудо. Наиме, чим је унета у храм, пустила је јак млаз, а током најсветијег дела литургије сва је била преплављена. И таква је и дан-данас. Некад мање, некад више, али је увек влажна и притом готово свакодневно добијамо потврду и о новим, чудесним исцељењима.
Прекинута литургија
Икона је ношена у више цркава и манастира. У Раковцу је била у два наврата, где јој се поклонило више од пет хиљада људи. Први пут, када су организовано дошли људи из Бањалуке да се помажу њеним светим уљем, била је потпуно сува. Међутим, када је кренула херувимска песма на светој литургији, кренула је и права поплава уља. Међу присутнима је настао жагор, сви су одједном желели да приђу и то виде, па је чак и сама служба на тренутак прекинута. Уосталом, тврди наш домаћин, о томе и данас сведочи тада окупљени народ.
- Ношена је и у фрушкогорски манастир Петковицу, у већину цркава у околини, као и у неколико храмова у Шапцу - вели Љубанић. - Носимо је где год народ изрази потребу, јер не могу сви да дођу у Ноћај. То од срца прихватам, јер ова икона није почела да мироточи ни због мене, ни за мене.
Једно време је била и у владичанском храму епископа Лаврентија, а почетком фебруара ове године у Патријаршији је покренут поступак за установљење празника Мироточиве иконе светог Василија Острошког Чудотворца. Занимљиво је, међутим, да када су у томе обавестили и монахе у манастиру под Острогом, чини им се да нису били превише изненађени. Ваљда навикнути на свакојака чуда и необјашњива исцељења, само су им рекли: „Будите срећни, свети Василије вам је сишао у Мачву.”
Непознато порекло, непознат мирис
У Ноћају се сећају да је прошле године дошла и група људи из Београда која је, наводно, тражила да за једног болесника понесу мало уља. Нису желели да користе вату, већ су га узели директно са ове иконе. После извесног времена су се јавили телефоном, рекли да су стручњаци Технолошког факултета и да су обавили хемијске анализе. Једино што су успели да закључе да се та материја не поклапа ни са једним познатим хемијским елементом, али и то да је мирис толико специфичан да се не може поредити ни са једним другим.
Чуда се, ипак, дешавају
Иако наши домаћини не воле да причају о чудотворним исцељењима, чињеница је да је ова икона, ипак, многима помогла.
- Пре месец дана овде је била и једна ђачка екскурзија из Србобрана - сећа се Љубанић. - Било је педесетак ученика и наставника, који су нас недавно позвали и најавили нови долазак. Разлог је необично исцељење једне девојчице, које се ми не сећамо. Рекли су нам да је била с њима, само неколико дана уочи најављене операције неког коштаног обољења. Овде се, кажу, миропомазала и помолила за здравље. Када су лекари поново радили анализе, немало су били изненађени да од болести више нема ни трага.
Ђакон тврди да је долазила и мајка једног младића који је данима био у коми после саобраћајне несреће. Уље је носила у болницу, ватом му начинила крст на челу и рукама, после чега је почео да долази себи. Онда је дошла по још уља, да му помаже и ноге и остале делове тела.
- Више него дирљив је био призор када је младић, здрав и прав, дошао овамо - каже ђакон. - Дуго је клечао пред овом иконом и плакао. А лекарима, тврди његова мајка, није рекао ни хвала, ни до виђења.
Ретка појава
Процењује се да само у Русији има око три хиљаде мироточивих икона, али да у већини случајева пусте само један млаз и убрзо уље нестаје. Колико се зна, само једна икона Богородице на једном грчком острво годинама већ мироточи. У Румунији и Русији се са дубоким поштовањем односе према оваквим појавама, одмах се служе свечане литургије и таква места, по правилу, постају места ходочашћа. Нажалост, Српска православна црква је по том питању доста конзервативна и углавном о тим појавама ћути. Иначе, по речима сеоског свештеника Ивана Радовића, постоји велика разлика између појаве мироточења и сузења иконе.
- Плач углавном предсказује несрећу и таквих појава је у нашем народу последњих година било доста - вели овај свештеник. - Примери мироточења су веома ретки и, колико се сећам, пре неколико деценија, забележен је само случај у једној православној породици у Немачкој.
Текст и фотографије Владимир КРСТИЋ